VLADIMIR ČIČAREVIĆ Predsednik Udruženja (Founder & President)

facebook_untitled.jpg

2013 - Beograd

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u traganju za bebama a danas decom i odraslim ljudima čija je smrt lažirana u srpskim porodilištima, shvatili smo da je najbolje da se sve oštećene porodice udruže kako bi došle do istine o sudbini njihove dece. Udružili smo se i registrovali Udruženje RNBS sa ciljem da budemo bliži javnosti i svim porodicama na teritoriji RS kao javni servis do kog može doći apsolutno svaki građanin kome je potrebna savetodavna i pravna pomoć. Rešenjem APR-a o radu koje je dozvolila i potpisala Republika Srbija dobijamo legitimitet u svim državnim institucijama kao jedina organizacija koja se bavi Anti bebi trafikingom na teritoriji naše zemlje. Kao takva, jedino smo Udruženje iz srbije koje je dobilo prijem u UN u Njujorku 2014 godine na kome smo imali čast da prezentujemo svetskim zvaničnicima i medjunarodnoj javnosti sve nedaće i muke koje su zadesile našu zemlju od kraja Drugog Svetskog rata vezano za probleme krađe beba, čime smo zadobili simpatije svetskih lidera u oblasti (Human traficking) trgovine ljudima. Komitet za ljudska prava UN u Njujorku je od dospeća našeg dopisa i molbe za prijem u roku od 5 radnih dana odgovorio i zakazao sastanak u najkraćem roku. Usluge Udruženja su od osnivanja bile besplatne i nadamo se da će ostati do daljnjeg takve, jer sve što je u našoj mogućnosti činimo da olakšamo našim sugradjanima. Udruženju se od samog osnivanja priključio veći broj poznatih i eminentnih lica iz sveta filma, muzike, književnosti, kulture i sporta, koji su nesebično stali rame uz rame sa porodicama koje su u očajanju zbog saznanja da je njihovo dete ukradeno iz porodilišta. Takodje su nam se priključili i vrsni pravnici i advokati koji nam daju pravne savete i smernice u cilju sprečavanja zloupotrebe službenog položaja pravnih službi u svim nadležnim institucijama u Srbiji, kao i divni ljudi koji na sreću nemaju probleme ukradene dece ali osećaju potrebu da zbog svog moralnog i etičkog kodeksa daju svoj doprinos društvu, pomažući oštećenim porodicama u mnogim sferama. Udruženje RNBS, nepripada ni jednoj stranci, nevladinoj organozaciji, međunarodnim humanitarnim zajednicama, patriotskim ili verskim grupama već je sačinjeno od gradjana iz svih društvenih slojeva, religija i veroispovesti. Kao organizacija koja se bavi humanitarnim radom, zastupamo stavove i pružamo podršku svim organizacijama i inicijativama koje se bore protiv trgovine decom, ljudima, protiv nasilja u porodici, protiv raznih zakona i regulativa koje su na štetu bebama, deci i mladima. I trudimo se da maksimalno damo svoj doprinos u očuvanju naše dece, kako bi ona živela bolje, kvalitetnij, zdravije i bezbednije.

 

                                                                                            S poštovanjem, Vladimir Čičarević

misa-ristovic-printskrin.jpg
images.jpg

"Ogromnu zahvalnost dugujem novinaru NOVOSTI, čuvenom Miši Ristoviću koji je iznenanda preminuo 2016 godie u nišu. 

Tragedija jednog čoveka jeste kada umre ali nam je mnogo lakše kada vidimo šta je ostavio iza sebe svojim čitaocima. Njegovo hrabro i bogom pravedno novinarsko pero je napisalo knjigu "Rođeni da nestanu" u kojoj je napisao mnoge tragedije srpskih porodica koje su doživele sudbinu prevare državnih institucija koje su lažirale smrt naših beba.

Knjiga je dugo bila tabu tema i nijedna izdavačka kuća nije želela da je objavi i stavi na police za prodaju. U njegovoj garaži na nekoliko paleta stajale su godinama obmotane najlonom, čekale su da ugledaju svetlost dana. 

Kada smo pokrenuli kampanju "Da se više nikada ni jedna beba ne ukrade" u kojoj smo skupljali peticiju za donošenje zakona o u kradenim bebama, pozvao me je reka da dođem kod njega u niš i da će mi dati sve knjige da ponesem za beograd i da poklonim svakome ko bude potpisao tu peticiju. Tako je i bilo. Otišao sam za niš sa novinarima Happy TV Bojanom Ristivojević i Markom Dolašom, preuzeli smo knjige i narednih nedelja poklonili građanima.

Čega se najviše sećam ? Našeg razgovora ispred njegove kuće. Dok smo se pakovali da krenemo za beograd, pušio je cigaretu, gledao kutije kako se pakuju u automobil i zapazio sam da su mu oči bile pune suza. Tužno mi je rekao "I ovo da doživim". Pogledao me je vrlo značajno i rekao "Vlado, molim te nemoj da odustaneš, da mi ovo ne bude uzalud". Obećao sam ... nikada !

I danas mi te oči mišine, plemenite stoje pred očima. Neću odustati ali nemojte ni Vi ! neka se piše neka se govori, neka se svedoči, neka boli koliko boli. Neko nam je ukrao največe blago, biser zbog koga se živi i umire. Nećemo da mrzimo,  samo neka stane i neka nam se vrate ...".

 

                                                                                                                      Vladimir Čičarević